Star of life

Градски завод
за хитну медицинску помоћ

Кључне чињенице:

  • Ебола је тешко обољење људи, које се често завршава смртним исходом.
  • Леталитет се креће и до 90%. Епидемије еболе јављају се углавном у забаченим селима Централне и Западне Африке, близу тропских кишних шума.
  • Вирус се преноси на човека са дивљих животиња, а у хуманој популацији преноси се у директном контакту са крвљу, секретима и другим телесним течностима оболелих/умрлих особа.
  • Сматра се да су летеће лисице (слепи мишеви који се хране воћем) природни резервоар заразе.
  • Пацијенти са тешком клиничком сликом захтевају интензивну супортивну терапију.
  • Не постоји ниједан специфичан лек нити вакцина против овог обољења за примену у хуманој популацији.

Пут преноса

Ебола се на човека преноси блиским контактом са крвљу, секретима, органима или другим телесним течностима заражених животиња. У Африци је документован пренос инфекције на човека у контакту са зараженим шимпанзама, горилама, летећим лисицама, мајмунима, шумским антилопама и бодљикавим свињама. У хуманој популацији вирус се шири са човека на човека у директном контакту (ледиране коже или слузокожа) са крвљу, секретима, органима или другим телесним течностима инфицираних особа, или у индиректном контакту са контаминираним предметима. Мушкарци након прележане болести могу да излучују вирус преко сперме и до 7 недеља након излечења.

Здравствени радници могу да се заразе вирусом еболе у блиском контакту са оболелим пацијентима уколико се стриктно не придржавају одговарајућих мера превенције.

Документовано је и заражавање лабораторијских радника убодом на контаминиране игле у Енглеској (1976) и Русији (2004). Међутим, у две сличне ситуације (САД 2004. и Немачка 2009) оваква експозиција није довела до заражавања, нити до оболевања лабораторијских радника.

Знаци и симптоми болести

Ебола је тешко акутно вирусно обољење обично са изненадном појавом грознице, интензивне слабости, болова у мишићима, главобољом и болом у грлу. Након тога јављају се повраћање, пролив, макулопапулозни осип, поремећај функције јетре и бубрега, а у неким случајевима интензивно унутрашње и спољашње крварење, односно хеморагијска дијатеза. Уз дијатезу долази до отказивања бубрега, захваћености ЦНС-а и терминалног шока са дисфункцијом бројних органа.

Особе инфициране вирусом еболе су заразне све док је вирус присутан у телесним течностима.

Период инкубације износи 2 до 21 дан.

Не постоји ниједан специфичан лек нити вакцина против овог обољења за примену у хуманој популацији. Пацијенти са тешком клиничком сликом захтевају интензивну супортивну терапију.

Мере превенције

  • Избегавање контакта са пацијентима који имају симптоме болести, односно са њиховим телесним течностимa
  • Избегавање контакта са лешевима и/или телесним течностима преминулих особа
  • Избегавање блиског контакта са дивљим животињама, било да су живе или мртве, укључујући мајмуне, шумске антилопе, глодаре и слепе мишеве, као и конзумирање било каквог јела припремљеног од меса ових дивљих животиња
  • Избегавање подручја која могу бити насељена слепим мишевима, као што су пећине, изолована склоништа или рударске области 
  • Обавезно прање и љуштење воћа и поврћа пре конзумирања 
  • Упражњавање искључиво безбедног секса 
  • Стриктна хигијена руку

Према важећем Закону о заштити становништва од заразних болести, члан 23, сва лица која долазе из земаља у којима има колере, куге, великих богиња, жуте грознице, вирусних хеморагијских грозница (где спада и ебола) и маларије стављају се под здравствени надзор, ради праћења њиховог здравственог стања. Према члану 22 истог закона карантин се као мера спроводи у случају да су здрава лица била или постоји сумња да су била у контакту са лицима оболелим од: куге, великих богиња и вирусних хеморагијских грозница (изузев хеморагијске грознице са бубрежним синдромом). Карантин подразумева ограничавање слободе кретања и утврђивање обавезних здравствених прегледа оваквих лица.