Star of life

Градски завод
за хитну медицинску помоћ

Ујед крпеља је данас веома актуелна тема, јер осим по шумама и ливадама, њих данас све више има и по градским парковима. Због тога је потребно препознати ујед и правилно поступити, без панике, али и занемаривања.

Епидемиологија

Природно станиште крпеља су крзна и перје животиња, а задржавају се у трави, жбуњу и дрвећу. Хране се крвљу па им је потребно да се закаче на кожу. Највише уједа догоди се од раног пролећа па све до касне јесени, када је човек највише у природи, професионално или рекреативно. Већина уједа је безопасна, слично убоду комарца, некад и без симптома, а некад се десе и на делу тела који не видимо. У нашим крајевима је око 30% крпеља заражено бактеријом Борелиа бургдорфери која може довести до појаве Лајмске болести, тако да је крпеља ипак потребно извадити са коже.

Прва помоћ

Одстрањивање крпеља треба да се уради без чупања, гњечења, кидањаи то када се напије довољно крви И буде најпогоднији за вађење. Услед недостатка кисеоника он може да изађе сам, па га не треба ни увртати, цимати, цедити, бушити или гњечити. Крпеља треба извадити пинцетом, хватањем рилице (усни апарат), што ближе кожи, а након тога место где је био крпељ дезинфиковати. Уколико не успете да га извадите сами, то треба да уради стручњак у дому здравља или у болници. Не примењивати никакава средства преко крпеља (алкохол, уље, бензин…), јер га то може иритирати и навести да и ако до сада није, након тога у крв ослободи секрет у коме се налази бактерија.

Симптоми

Да би заражени крпељ довео до инфекције он мора провести на кожи најмање 24 сата. Први стадијум болести јавља се непосредно након убода и може бити праћен главобољом, боловима у мишићима, повишеном телесном температуром, грозницом, малаксалошћу и увећањем регионалних лимфних жлезда. На кожи се јавља црвена промена кружног обилка у чијем центру је место убода у виду макуле тј. бубуљице. То место може бити отечено, топло, ретко болно. Промена се све више шири, остављајући у центру подручје нормалне боје коже. Због тога што се шири назива се ерyтхема мигранс (мигрирајуће црвенило). Јавља се од 1-30 дана након убода, па је зато врло важно место уједа пажљиво пратити наредних месец дана. Код око 50% пацијената исте промене се могу јавити и надругим деловима тела, а код око 15% пацијената могу и да изостану. Ако приметите црвенило обавезо се јавите се лекару, добићете антибиотик, чиме ћете у највећем броју случајева спречити развој друге и треће фазе болести које могу довести до оштећења нерава, зглобова, крвних судова итд.

Дијагноза

Поставља се на основу клиничке слике и података о уједу крпеља, а потрврђује доказивањем специфичних антитела у серуму.

Препорука

Најбољи начин је да се заштитире од крпеља је да при одласку у природу носите капе, одећу са дугим рукавима и ногавицама, користите спрејеве против крпеља и детаљно прегледате цело тело након боравка у природи.

Профилакса

Заштита до четири дана након уједа може да се спроведе хуманим имуноглобулинима, а за трајно изложене особе активна имунизација са три дозе инактивиране вакцине.

Петковић др Ана