Star of life

Градски завод
за хитну медицинску помоћ

Мигрена је једна од најчешћих главобоља. Јавља се у нападима, између којих нема тегоба. Процењује се да 12% одраслих болује од мигрене, највише у четвртој и петој деценији живота. Жене три пута чешће обољевају од мушкараца. Први напад је најчешће између 15. и 25. године. У старијем добу напади се проређују и слабе, или скроз престају.

Узрок мигрене није у потпуности познат. Спада у примарне главобоље. Зна се да напад могу испровоцирати психички стрес, недостатак сна, исцрпљеност, промене надморске висине, хормонске промене ( честа појава у време, те непосредно пре или после менструалног крварења); храна богата серотонином ( чоколада, ораси, црно вино, стари сир), кофеин, конзерванси и адитиви у храни. Постоји и генетска предиспозиција.

Типични мигренски напад траје од 4х до максимално 3 дана. Бол је типично пулсирајући, у 2/3 случајева боли пола главе (али не обавезно увек иста половина); бол је умерено јак до врло јак. Физичко оптерећење појачава бол. Пропратни симптоми се подносе исто толико тешко као и сам бол: мучнина, до повраћања, те преосетљивост на светлосне, звучне и мирисне дражи. Код неких људи нападу претходи тзв аура. Најчешће су то видне сензације-светлеће тачкице или концентрични кругови, али могу бити и трнци, жмарци, па и слабост појединих група мишића. Аура претходи нападу 10-20минута, највише један сат.

ОБАВЕЗАН је преглед и праћење од стране неуролога. Третман мигрене се састоји у избегавању провокативних фактора, терапији самих напада и профилакси напада. Психофизичка релаксација, избегавање хране богате серотонином, редовност, свакодневна умерена физичка активност. Постоји и психотерапија бола. Лекови који се користе у терапији напада су тзв ерготамин и триптани (Суматриптан, назални спреј), али и, у најскорије време показано, једнако корисна ацетилсалицилна киселина и такође и др. анлгетици из групе нестероидних антиинфламаторних лекова ( поготово Парацетамол). Изузетно је важно лек узети у самом почетку бола или ауре. Одлука о узимању лекова који превенирају нападе ( као што су Пропранолол, Флунаразин, неки трициклични антидепресиви и неки антиепилептиц) зависи од честоће напада, дужине напада и постојања пратећих неуролошких испада.

Припремила
Др Тања Перуновић Цицовић