Star of life

Градски завод
за хитну медицинску помоћ

Савети лекара

Опструкција дисајних путева страним телом

Деца се могу гушити храном или страним телом. Већа страна тела (делови играчака, бомбоне…) се обично заглаве на нивоу гркљана. Као покушај организма да ослободи дисајне путеве јавља се интензиван рефлексни кашаљ, дете отежано дише, зацрвени се у лицу.

Како помоћи детету?
Стимулишите дете да кашље! Спонтани кашаљ је ефикаснији од било каквог маневра за уклањање страног тела.
Ако дете не може да искашље, бори се за ваздух, пискаво плаче или почиње да плави, примените следеће мере:

Деца узраста до годину дана:

  • окрените бебу лицем надоле (дуж ваше руке или ноге ако бебу држите у крилу) са главом нижом од трупа
  • дланом слободне руке пет пута ударите бебу између лопатица

1a

  • окрените бебу лицем на горе, једним прстом пажљиво уклоните страни предмет ако је у устима

2a

Ако нема знакова да је препрека померена (излети предмет, боље дисање..), примените следеће:

  • окрените бебу лицем нагоре, са главом нижом од трупа
  • ставите два прста на доњу половину грудне кости бебе и пет пута притисните за око 1,5-2,5 цм.

3a

  • поново проверите да ли је страни предмет у бебиним устима.

Ако нема знакова побољшања позовите хитну помоћ. И даље покушавајте наизменично ударце у леђа и притисак на грудну кост док помоћ не стигне.

Деца старија од годину дана:

  • Мање дете поставите преко вашег колена и примените пет удараца по леђима, између лопатица (старије дете може и да стоји, нагето унапред)

4aaa

  • Након пет удараца проверите да ли се страно тело појавило у устима.

Ако нема знакова побољшања (излети страно тело, дете боље дише), применити Хајмлихов маневар:

  • Станите иза детета које стоји, својим рукама испод пазуха детета обухватите грудни кош, руку стиснуту у песницу поставите на средину између пупка и доњег дела грудне кости, другом руком обухватите песницу.
  • Изведите пет узастопних покрета ка себи и на горе.

5aaa (1)

  • Поново проверите да ли се страно тело појавило у устима. Ако нема побољшања позовите хитну помоћ. И даље покушавајте наизменично ударце у леђа и Хајмлихов маневар док помоћ не стигне.

Др Вишња Стаматовић

Ебола

Кључне чињенице:

  • Ебола је тешко обољење људи, које се често завршава смртним исходом.
  • Леталитет се креће и до 90%. Епидемије еболе јављају се углавном у забаченим селима Централне и Западне Африке, близу тропских кишних шума.
  • Вирус се преноси на човека са дивљих животиња, а у хуманој популацији преноси се у директном контакту са крвљу, секретима и другим телесним течностима оболелих/умрлих особа.
  • Сматра се да су летеће лисице (слепи мишеви који се хране воћем) природни резервоар заразе.
  • Пацијенти са тешком клиничком сликом захтевају интензивну супортивну терапију.
  • Не постоји ниједан специфичан лек нити вакцина против овог обољења за примену у хуманој популацији.

Пут преноса

Ебола се на човека преноси блиским контактом са крвљу, секретима, органима или другим телесним течностима заражених животиња. У Африци је документован пренос инфекције на човека у контакту са зараженим шимпанзама, горилама, летећим лисицама, мајмунима, шумским антилопама и бодљикавим свињама. У хуманој популацији вирус се шири са човека на човека у директном контакту (ледиране коже или слузокожа) са крвљу, секретима, органима или другим телесним течностима инфицираних особа, или у индиректном контакту са контаминираним предметима. Мушкарци након прележане болести могу да излучују вирус преко сперме и до 7 недеља након излечења.

Здравствени радници могу да се заразе вирусом еболе у блиском контакту са оболелим пацијентима уколико се стриктно не придржавају одговарајућих мера превенције.

Документовано је и заражавање лабораторијских радника убодом на контаминиране игле у Енглеској (1976) и Русији (2004). Међутим, у две сличне ситуације (САД 2004. и Немачка 2009) оваква експозиција није довела до заражавања, нити до оболевања лабораторијских радника.

Знаци и симптоми болести

Ебола је тешко акутно вирусно обољење обично са изненадном појавом грознице, интензивне слабости, болова у мишићима, главобољом и болом у грлу. Након тога јављају се повраћање, пролив, макулопапулозни осип, поремећај функције јетре и бубрега, а у неким случајевима интензивно унутрашње и спољашње крварење, односно хеморагијска дијатеза. Уз дијатезу долази до отказивања бубрега, захваћености ЦНС-а и терминалног шока са дисфункцијом бројних органа.

Особе инфициране вирусом еболе су заразне све док је вирус присутан у телесним течностима.

Период инкубације износи 2 до 21 дан.

Не постоји ниједан специфичан лек нити вакцина против овог обољења за примену у хуманој популацији. Пацијенти са тешком клиничком сликом захтевају интензивну супортивну терапију.

Мере превенције

  • Избегавање контакта са пацијентима који имају симптоме болести, односно са њиховим телесним течностимa
  • Избегавање контакта са лешевима и/или телесним течностима преминулих особа
  • Избегавање блиског контакта са дивљим животињама, било да су живе или мртве, укључујући мајмуне, шумске антилопе, глодаре и слепе мишеве, као и конзумирање било каквог јела припремљеног од меса ових дивљих животиња
  • Избегавање подручја која могу бити насељена слепим мишевима, као што су пећине, изолована склоништа или рударске области 
  • Обавезно прање и љуштење воћа и поврћа пре конзумирања 
  • Упражњавање искључиво безбедног секса 
  • Стриктна хигијена руку

Према важећем Закону о заштити становништва од заразних болести, члан 23, сва лица која долазе из земаља у којима има колере, куге, великих богиња, жуте грознице, вирусних хеморагијских грозница (где спада и ебола) и маларије стављају се под здравствени надзор, ради праћења њиховог здравственог стања. Према члану 22 истог закона карантин се као мера спроводи у случају да су здрава лица била или постоји сумња да су била у контакту са лицима оболелим од: куге, великих богиња и вирусних хеморагијских грозница (изузев хеморагијске грознице са бубрежним синдромом). Карантин подразумева ограничавање слободе кретања и утврђивање обавезних здравствених прегледа оваквих лица.