Star of life

Градски завод
за хитну медицинску помоћ

Савети лекара

Кућна апотека

Као што је у колима неопходно имати сет за прву помоћ, у кући је неопходно имати:

  1. фластер, завоје, стерилне газе, леукопласт, маказе, пинцету
  2. дезинфекционо средство, најбоље Повидон јод
  3. физиолошки раствор, неколико игала и шприцева
  4. чај од жалфије, камилице и нане; ким у зрну; мед; ђумбир корен
  5. Пантенол крем, Павловићеву маст
  6. гел који ублажава бол и отоке, нпр Нимулид гел, Бруфен гел, или сл.
  7. гел који смирује надражену кожу, нпр Хипергел, Фенстил и сл.
  8. Парацетамол таблете 500мг, за децу чепиће или сируп
  9. Аспирин, таблете од 300мг
  10. пробиотик, нпр Пробиотик капсуле или Пробиоиммуно кид за децу; раствор за оралну рехидрацију, нпр Оросал 65
  11. репеланте, за заштиту од инсеката
  12. мерач телесне температуре, тзв.топломер
  13. мерач крвног притиска
  14. своју редовну терапију
  15. особе које болују од дијабетеса требало би да имају глукомер
  16. особе које болују од хроничног бронхитиса и астме требало би да имају инхалатор и раствор Алопрола
  17. особе које имају тзв. Атопску конституцију, што значи да су склоне алергијским реакцијама требало би да код куће имају увек лек из групе антихистаминика
    (Пресинг, Авил, Цларитине,..)
  • Особе које болују од хроницних болести требало би да имају написмено које лекове у којим дозама и у које доба дана узимају;
  • такође би требало да имају и списак болести од којих болују;
  • требао би постојати и писмени траг о евентуалним алергијама;
  • лекове треба увек узимати по савету и у договору са лекаром.

Наша Служба савета увек Вам стоји на располагању!

Припремила
Др Тања Перуновић Цицовић

Мигрена

Мигрена је једна од најчешћих главобоља. Јавља се у нападима, између којих нема тегоба. Процењује се да 12% одраслих болује од мигрене, највише у четвртој и петој деценији живота. Жене три пута чешће обољевају од мушкараца. Први напад је најчешће између 15. и 25. године. У старијем добу напади се проређују и слабе, или скроз престају.

Узрок мигрене није у потпуности познат. Спада у примарне главобоље. Зна се да напад могу испровоцирати психички стрес, недостатак сна, исцрпљеност, промене надморске висине, хормонске промене ( честа појава у време, те непосредно пре или после менструалног крварења); храна богата серотонином ( чоколада, ораси, црно вино, стари сир), кофеин, конзерванси и адитиви у храни. Постоји и генетска предиспозиција.

Типични мигренски напад траје од 4х до максимално 3 дана. Бол је типично пулсирајући, у 2/3 случајева боли пола главе (али не обавезно увек иста половина); бол је умерено јак до врло јак. Физичко оптерећење појачава бол. Пропратни симптоми се подносе исто толико тешко као и сам бол: мучнина, до повраћања, те преосетљивост на светлосне, звучне и мирисне дражи. Код неких људи нападу претходи тзв аура. Најчешће су то видне сензације-светлеће тачкице или концентрични кругови, али могу бити и трнци, жмарци, па и слабост појединих група мишића. Аура претходи нападу 10-20минута, највише један сат.

ОБАВЕЗАН је преглед и праћење од стране неуролога. Третман мигрене се састоји у избегавању провокативних фактора, терапији самих напада и профилакси напада. Психофизичка релаксација, избегавање хране богате серотонином, редовност, свакодневна умерена физичка активност. Постоји и психотерапија бола. Лекови који се користе у терапији напада су тзв ерготамин и триптани (Суматриптан, назални спреј), али и, у најскорије време показано, једнако корисна ацетилсалицилна киселина и такође и др. анлгетици из групе нестероидних антиинфламаторних лекова ( поготово Парацетамол). Изузетно је важно лек узети у самом почетку бола или ауре. Одлука о узимању лекова који превенирају нападе ( као што су Пропранолол, Флунаразин, неки трициклични антидепресиви и неки антиепилептиц) зависи од честоће напада, дужине напада и постојања пратећих неуролошких испада.

Припремила
Др Тања Перуновић Цицовић