Star of life

Градски завод
за хитну медицинску помоћ

Савети лекара

Летњи пролив

Под проливом се подразумева појава већег броја неформираних, кашастих или течних столица. Таква столица може понекад да садржи крв и/или слуз. Летњи проливи су узроковани микроорганизмима који се преносе прљавим рукама и контаминираним намирницама. Најчешће се ради о бактеријама и бактеријским токсинима као и вирусима чијем размножавању погодују високе температуре.

Не треба се плашити пролива јер је он одбрамбена реакција организма на инфективни агенс. Уколико пролив није профузан, ако нема више од 5-6 столица дневно и ако није праћен упорним повраћањем, уз адекватан унос течности, могуће је санирати болест без интервенције лекара.

Лечење се базира на:

  • надокнади течности
  • правилној исхрани
  • примени пробиотика

Пролив може да проузрокује знатан губитак течности и минерала. Надокнада течности је најважнији аспект лечења пролива. За ту намену постоје адекватни препарати који имају оптималан састав за орална рехидрацију, а растварају се у води (Оросал). Охлађен, незаслађен биљни чај , негазирана минерална вода, немасне супе престављају одличне алтернативе. Не треба давати воћне сокове и газиране напитке.

Други вид борбе против пролива је адекватна дијетална ишрана. Саветује се употреба банана, бареног пиринча ,кромпира, шаргарепе, компота од јабука и супе од посног меса. Треба избегавати слаткише, млеко и млечне производе, масна и теже пробављива јела.

У лечењу пролива пробиотици у капсулама су добро дошли, јер садрже сојеве бактерија ( лактобациллус ) који помажу обнављању нормалне цревне флоре. Пробиотици се могу узимати и без препоруке лекара, у дози коју вам препоручи апотекар, до појаве формиране столице.

Већина пролива пролази за два до три дана уз адекватну надокнаду течности, дијету и примену пробиотика. Стручну медицинску помоћ потребно је затражити када је пролив упоран, траје неколико дана уз повишену телесну темепературу, општу слабост и малаксалост и појаву крви у столици.

У летњем периоду, који нарочито погодује размножавању бактерија, непажња приликом припремања,чувања и транспорта хране као и недовољна хигијена руку могу довести до настанка цревних инфекција и интоксикација.

Превенција тровања храном је врло важна и састоји се у хигијенском руковању намирницама. У том смислу препоручује се : прање руку и чишћење радних кухињских површина, адекватна термичка обрада намирница, темељно прање воћа и поврћа и чување намирница на ниским температурама.

др Нада Емиш

Штетни ефекти повишене спољашње температуре

Дуго ишчекивано лето сем примамљивих дестинација за летовање, ноћних излазака, шетњи уз реку, пливања на Ади итд. донело је и низ могућих здравствених проблема.

Спектар синдрома који настаје под дејством повишене спољашње температуре и влажности ваздуха чине сунчаница, топлотна синкопа, топлотни грчеви, топлотна исцрпљеност,и топлотни удар. У летњем периоду велика је учесталост сунчаних опекотина, алергија, тровања храном, дехидратације, уједа инсеката и животиња, повреда, инфекција, прехлада, итд.

Сунчаница настаје излагањем главе, а посебно потиљка, утицају сунчеве топлоте. При директном дејству сунчевих зрака на незаштићену главу највећи део топлотне енергије апсорбује се у кожи и костима главе, док мањи део изазива оток можданице и мозга. Сунчаница је нарочито опасна за људе светле пути, као и оне који се нису прилагодили јачем и дужем дејству сунчевих зрака, који су без косе, чија глава није заштићена (капе, сламнати или платнени шешири широких обода, мараме).

Симптоми сунчанице настају у првих 24h након дужег задржавања на сунцу. Лако су препознатљиви и могу се испољити као: главобоља, вртоглавица, лелујање, несвестица и мучнина. Кожа је црвена, топла и сува. Особа је узнемирена, убрзаног дисања и пулса због наглог пораста температуре (39-40°Ц). Након ових упозоравајућих знакова, убрзо настају зујање у ушима, проблеми са видом и малаксалост – а у тешким случајевима особа је омамљена, раширених зеница, да би на крају настала топлотна синкопа.

Прва помоћ се мора пружити веома брзо. Особу сместити у хладну, добро проветрену и климатизовану просторију, и раскомотити је. Уколико је телесна температура изнад 39,5°Ц сместићемо болесника у каду са хладном водом. У блажим случајевима стављати хладне облоге или врећице с ледом на потиљак и главу. Најефикасније је особу покрити мокрим, хладним чаршавом. Особу која бунца не смемо оставити саму, без надзора. Свеснима се могу дати хладна (не ледена) пића али никако кафа или алкохол. Са хлађењем престати када се телесна температуре врати на нормалу.

Препорука: Носити капе, качкете, мараме, сламнате или платнене шешире широког обода који штите од директног утицаја сунца. Особе које на сунцу бораве дуже времена (нпр. у време пољских радова) требају рашлађивати косу, главу и потиљак водом, и пити довољно хладне течности како би рашладили тело изнутра.

Топлотна синкопа представља нагли губитак свести и последица је излагања сувише великој топлоти. Кожа је хладна и влажна, пулс једва пипљив, крвни притисак снижен.

Прва помоћ – особу поставити у водораван положај у хладовини где има струјања ваздуха и дати хладне напитке.

Топлотни грчеви одликују се нагло насталим болним грчевима у мишићима трбуха и екстремитета. Настају због губитка соли знојењем при тешком физичком раду на високој спољашњој температури.

Симптоми: Особа је свесна, нормалне телесне температуре, хладне и влажне коже. Чести су мучнина и повраћање.

Прва помоћ –сместити особу у хладну просторију и дати да пије слану течност (1 кафена кашичица кухињске соли растворена у води или воћном соку). Не масирати мишиће захваћене грчевима. Избегавати физичку активност током најмање 12 сати.

Топлотна исцрпљеност: Најчешћи је поремећај, а настаје дуготрајном изложеношћу организма физичким напорима у топлој и влажној средини. Углавном се јавља код особа које се јако зноје, а због недостатка соли, губитка течности или комбинације оба ова фактора.

Симптоми: осећај жеђи, умор, слабост, мучнина, главобоља, могуће је повраћање, вртоглавица, дезоријентација, убрзан рад срца, снижен крвни притисак, брзо и површно дисање, мишићни грчеви, влажна и хладна кожа, бледе до пепељасто сиве боје, смањеног излучивања мокраће, делиријум, психоза или кома.

Прва помоћ: Потребно је спречити даљу изложеност тела утицају високе температуре околине. Особу сместити у хладну, добро проветрену и климатизовану просторију, и раскомотити је. Применити оралну рехидрацију са течностима које садрже доста соли (слана течност, безалкохолни и негазирани напици).

Топлотни удар представља стање опасно по живот и настаје у условима повишене спољашње температуре и високог процента релативне влажности ваздуха као и прегрејаности и дуготрајног мишићног рада. Услед интензивног излагања организма топлоти долази до отказивања терморегулаторних механизама и у року од 10-15мин телесна температура може достићи и преко 42°Ц. Својствен је млађим особама, нарочито спортистима, војницима и физичким радницима које се дужи временски период излажу физичким активностима у јако топлој и влажној средини. Сувише стегнута обућа, тесна и уз тело припијена одећа, превише закопчана – јесу фактори који помажу настанак топлотног удара.

Симптоми: почетни симптоми су малаксалост, вртоглавица, несвестица, главобоља. Следе телесна температуре преко 42°Ц, поремећај свасти до коме, престанак знојења, сува, зажарена кожа, сјајне очи, отежано дисање, убрзан срчани рад, низак крвни притисак. Као компликације могу се развити конвулзије, едем мозга, крварење у мозгу, инфаркт срца, запаљење плућа, оштећење јетре итд.

Прва помоћ Особу изнети из термички неповољне средине и ослободити одеће и обуће. Цело тело обавити хладним влажним чаршавима, испрскати хладном водом или сместити у каду са хладном водом а тело изложити струјању хланог ваздуха. Свесној особи дати хладне напитке, али не кафу или алкохол.При паду телесне температуре испод 38°Ц престати са рашлађивањем. Позвати хитну медицинску помоћ ради даљег збрињавања и транспорта до референтне здравствене установе. Не остављати особу без надзора, едуковани грађани примениће у случају потребе основне реанимационе мере до доласка екипе ХМП.

Препорука: По спарној врућини носити лаку, отворену обућу, лагану, раскопчану одећу и заврнуте рукаве.

Сунчане опекотине Могу се манифестовати као јако и болно црвенило коже или равномерно распоређени пликови на местима где је сунчева светлост најаче и најдуже деловала. За појаву сунчаних опекотина одговорно је подневно сунце те треба поштовати забрану сунчања у периоду од 10-15х.

Прва помоћ кожу рашлађивати и локално применити Шаљићев лосион против опекотина, Јекодерм, Хипергел и сл..

Откако је почетком седамдесетих година препланулост постала статусни симбол лепоте, медицински стручњаци упозоравају на опасности које доноси претерано излагање сунцу. Прекомерно излагање сунцу и његовим штетним ултраљубичастим (УВ) зрацима годинама је познато као један од главних узрока настанка рака коже и других болести. Оштећењу коже УВ зрацима додатно придоносе и глобално загревање, појава озонских рупа и појачано сунчево зрачење. Првенствено треба водити рачуна о типу коже, а то значи да особе бледе пути, јако светлих очију и риђе косе треба да су посебно опрезне. Деловањем на ћелије коже УВ зраци могу довести до развоја алергије на сунце, убрзаног старења коже, губитка еластицитета, а у крајњем случају и до рака коже. Према бројним истраживањима, директно су одговорне и за настанак најозбиљније врсте рака коже – меланома. Зато особе са великим бројем младежа морају бити посебно опрезне приликом излагања сунцу.

Осим штетних утицаја сунца на нашу кожу, треба напоменути и његово позитивно дејство на организам. Под утицајем сунчевих зрака у нашем организму ствара се нама потребан Д витамин, који утиче и на расположење јер активира синтезу серотонина, хормона задовољства и доброг расположења. УВ зрачење као вештачки извор зрачења користи се у терапији (фототерапија) различитих кожних болести, нпр. псоријазе, атопијског дерматитиса, контактног алергијског дерматитиса, а у комбинацији са неким лековима за лечење одређених типова лимфома коже. Дакле, УВ зрачење нам може бити и од помоћи ако знамо како да га користимо, ако поштујемо савете стручњака, и ако се умерено излажемо сунцу. Реуматичарима се препоручује вежбање и сунчање на топлом песку, а мазање лековитим блатом је увек благотворно.

Прим. др сци мед. Слађана Анђелић