Migrena

Migrena je jedna od najčešćih glavobolja. Javlja se u napadima, između kojih nema tegoba. Procenjuje se da 12% odraslih boluje od migrene, najviše u četvrtoj i petoj deceniji života. Žene tri puta češće oboljevaju od muškaraca. Prvi napad je najčešće između 15. i 25. godine. U starijem dobu napadi se proređuju i slabe, ili skroz prestaju.

Uzrok migrene nije u potpunosti poznat. Spada u primarne glavobolje. Zna se da napad mogu isprovocirati psihički stres, nedostatak sna, iscrpljenost, promene nadmorske visine, hormonske promene (česta pojava u vreme, te neposredno pre ili posle menstrualnog krvarenja); hrana bogata serotoninom ( čokolada, orasi, crno vino, stari sir), kofein, konzervansi i aditivi u hrani. Postoji i genetska predispozicija.

Tipični migrenski napad traje od 4h do maksimalno 3 dana. Bol je tipično pulsirajući, u 2/3 slučajeva boli pola glave (ali ne obavezno uvek ista polovina); bol je umereno jak do vrlo jak. Fizičko opterećenje pojačava bol. Propratni simptomi se podnose isto toliko teško kao i sam bol: mučnina, do povraćanja, te preosetljivost na svetlosne, zvučne i mirisne draži. Kod nekih ljudi napadu prethodi tzv aura. Najčešće su to vidne senzacije-svetleće tačkice ili koncentrični krugovi, ali mogu biti i trnci, žmarci, pa i slabost pojedinih grupa mišića. Aura prethodi napadu 10-20minuta, najviše jedan sat.

OBAVEZAN je pregled i praćenje od strane neurologa. Tretman migrene se sastoji u izbegavanju provokativnih faktora, terapiji samih napada i profilaksi napada. Psihofizička relaksacija, izbegavanje hrane bogate serotoninom, redovnost, svakodnevna umerena fizička aktivnost. Postoji i psihoterapija bola. Lekovi koji se koriste u terapiji napada su tzv ergotamin i triptani (Sumatriptan, nazalni sprej), ali i, u najskorije vreme pokazano, jednako korisna acetilsalicilna kiselina i takođe i dr. anlgetici iz grupe nesteroidnih antiinflamatornih lekova ( pogotovo Paracetamol). Izuzetno je važno lek uzeti u samom početku bola ili aure. Odluka o uzimanju lekova koji preveniraju napade ( kao što su Propranolol, Flunarazin, neki triciklični antidepresivi i neki antiepileptic) zavisi od čestoće napada, dužine napada i postojanja pratećih neuroloških ispada.

Pripremila
Dr Tanja Perunović Cicović