SRP 
СРП Ujed krpelja
Ujed krpelja je danas veoma aktuelna tema, jer osim po šumama i livadama, njih danas sve više ima i po gradskim parkovima. Zbog toga je potrebno prepoznati ujed i pravilno postupiti, bez panike, ali i zanemarivanja.
Epidemiologija
Prirodno stanište krpelja su krzna i perje životinja, a zadržavaju se u travi, žbunju i drveću. Hrane se krvlju pa im je potrebno da se zakače na kožu. Najviše ujeda dogodi se od ranog proleća pa sve do kasne jeseni, kada je čovek najviše u prirodi, profesionalno ili rekreativno. Većina ujeda je bezopasna, slično ubodu komarca, nekad i bez simptoma, a nekad se dese i na delu tela koji ne vidimo. U našim krajevima je oko 30% krpelja zaraženo bakterijom Borelia burgdorferi koja može dovesti do pojave Lajmske bolesti, tako da je krpelja ipak potrebno izvaditi sa kože.
Prva pomoć
Odstranjivanje krpelja treba da se uradi bez čupanja, gnječenja, kidanjai to kada se napije dovoljno krvi I bude najpogodniji za vađenje. Usled nedostatka kiseonika on može da izađe sam, pa ga ne treba ni uvrtati, cimati, cediti, bušiti ili gnječiti. Krpelja treba izvaditi pincetom, hvatanjem rilice (usni aparat), što bliže koži, a nakon toga mesto gde je bio krpelj dezinfikovati. Ukoliko ne uspete da ga izvadite sami, to treba da uradi stručnjak u domu zdravlja ili u bolnici. Ne primenjivati nikakava sredstva preko krpelja (alkohol, ulje, benzin…), jer ga to može iritirati i navesti da i ako do sada nije, nakon toga u krv oslobodi sekret u kome se nalazi bakterija.
Simptomi
Da bi zaraženi krpelj doveo do infekcije on mora provesti na koži najmanje 24 sata. Prvi stadijum bolesti javlja se neposredno nakon uboda i može biti praćen glavoboljom, bolovima u mišićima, povišenom telesnom temperaturom, groznicom, malaksalošću i uvećanjem regionalnih limfnih žlezda. Na koži se javlja crvena promena kružnog obilka u čijem centru je mesto uboda u vidu makule tj. bubuljice. To mesto može biti otečeno, toplo, retko bolno. Promena se sve više širi, ostavljajući u centru područje normalne boje kože. Zbog toga što se širi naziva se erythema migrans (migrirajuće crvenilo). Javlja se od 1-30 dana nakon uboda, pa je zato vrlo važno mesto ujeda pažljivo pratiti narednih mesec dana. Kod oko 50% pacijenata iste promene se mogu javiti i nadrugim delovima tela, a kod oko 15% pacijenata mogu i da izostanu. Ako primetite crvenilo obavezo se javite se lekaru, dobićete antibiotik, čime ćete u najvećem broju slučajeva sprečiti razvoj druge i treće faze bolesti koje mogu dovesti do oštećenja nerava, zglobova, krvnih sudova itd.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu kliničke slike i podataka o ujedu krpelja, a potrvrđuje dokazivanjem specifičnih antitela u serumu.
Preporuka
Najbolji način je da se zaštitire od krpelja je da pri odlasku u prirodu nosite kape, odeću sa dugim rukavima i nogavicama, koristite sprejeve protiv krpelja i detaljno pregledate celo telo nakon boravka u prirodi.
Profilaksa
Zaštita do četiri dana nakon ujeda može da se sprovede humanim imunoglobulinima, a za trajno izložene osobe aktivna imunizacija sa tri doze inaktivirane vakcine.
Petković dr Ana