Pod prolivom se podrazumeva pojava većeg broja neformiranih, kašastih ili tečnih stolica. Takva stolica može ponekad da sadrži krv i/ili sluz. Letnji prolivi su uzrokovani mikroorganizmima koji se prenose prljavim rukama i kontaminiranim namirnicama. Najčešće se radi o bakterijama i bakterijskim toksinima kao i virusima čijem razmnožavanju pogoduju visoke temperature.

Ne treba se plašiti proliva jer je on odbrambena reakcija organizma na infektivni agens. Ukoliko proliv nije profuzan, ako nema više od 5-6 stolica dnevno i ako nije praćen upornim povraćanjem, uz adekvatan unos tečnosti, moguće je sanirati bolest bez intervencije lekara.

Lečenje se bazira na:

• nadoknadi tečnosti

• pravilnoj ishrani

• primeni probiotika

Proliv može da prouzrokuje znatan gubitak tečnosti i minerala. Nadoknada tečnosti je najvažniji aspekt lečenja proliva. Za tu namenu postoje adekvatni preparati koji imaju optimalan sastav za oralna rehidraciju, a rastvaraju se u vodi (Orosal). Ohlađen, nezaslađen biljni čaj , negazirana mineralna voda, nemasne supe prestavljaju odlične alternative. Ne treba davati voćne sokove i gazirane napitke.

Drugi vid borbe protiv proliva je adekvatna dijetalna ishrana. Savetuje se upotreba banana, barenog pirinča ,krompira, šargarepe, kompota od jabuka i supe od posnog mesa. Treba izbegavati slatkiše, mleko i mlečne proizvode, masna i teže probavljiva jela.

U lečenju proliva probiotici u kapsulama su dobro došli, jer sadrže sojeve bakterija (laktobacillus) koji pomažu obnavljanju normalne crevne flore. Probiotici se mogu uzimati i bez preporuke lekara, u dozi koju vam preporuči apotekar, do pojave formirane stolice.

Većina proliva prolazi za dva do tri dana uz adekvatnu nadoknadu tečnosti, dijetu i primenu probiotika. Stručnu medicinsku pomoć potrebno je zatražiti kada je proliv uporan, traje nekoliko dana uz povišenu telesnu temeperaturu, opštu slabost i malaksalost i pojavu krvi u stolici.

U letnjem periodu, koji naročito pogoduje razmnožavanju bakterija, nepažnja prilikom pripremanja, čuvanja i transporta hrane kao i nedovoljna higijena ruku mogu dovesti do nastanka crevnih infekcija i intoksikacija.

Prevencija trovanja hranom je vrlo važna i sastoji se u higijenskom rukovanju namirnicama. U tom smislu preporučuje se : pranje ruku i čišćenje radnih kuhinjskih površina, adekvatna termička obrada namirnica, temeljno pranje voća i povrća i čuvanje namirnica na niskim temperaturama.

др Нада Емиш

Dugo iščekivano leto sem primamljivih destinacija za letovanje, noćnih izlazaka, šetnji uz reku, plivanja na Adi itd. donelo je i niz mogućih zdravstvenih problema.

Spektar sindroma koji nastaje pod dejstvom povišene spoljašnje temperature i vlažnosti vazduha čine sunčanica, toplotna sinkopa, toplotni grčevi, toplotna iscrpljenost,i toplotni udar. U letnjem periodu velika je učestalost sunčanih opekotina, alergija, trovanja hranom, dehidratacije, ujeda insekata i životinja, povreda, infekcija, prehlada, itd.

Sunčanica nastaje izlaganjem glave, a posebno potiljka, uticaju sunčeve toplote. Pri direktnom dejstvu sunčevih zraka na nezaštićenu glavu najveći deo toplotne energije apsorbuje se u koži i kostima glave, dok manji deo izaziva otok moždanice i mozga. Sunčanica je naročito opasna za ljude svetle puti, kao i one koji se nisu prilagodili jačem i dužem dejstvu sunčevih zraka, koji su bez kose, čija glava nije zaštićena (kape, slamnati ili platneni šeširi širokih oboda, marame).

Simptomi sunčanice nastaju u prvih 24h nakon dužeg zadržavanja na suncu. Lako su prepoznatljivi i mogu se ispoljiti kao: glavobolja, vrtoglavica, lelujanje, nesvestica i mučnina. Koža je crvena, topla i suva. Osoba je uznemirena, ubrzanog disanja i pulsa zbog naglog porasta temperature (39-40°C). Nakon ovih upozoravajućih znakova, ubrzo nastaju zujanje u ušima, problemi sa vidom i malaksalost – a u teškim slučajevima osoba je omamljena, raširenih zenica, da bi na kraju nastala toplotna sinkopa.

Prva pomoć se mora pružiti veoma brzo. Osobu smestiti u hladnu, dobro provetrenu i klimatizovanu prostoriju, i raskomotiti je. Ukoliko je telesna temperatura iznad 39,5°C smestićemo bolesnika u kadu sa hladnom vodom. U blažim slučajevima stavljati hladne obloge ili vrećice s ledom na potiljak i glavu. Najefikasnije je osobu pokriti mokrim, hladnim čaršavom. Osobu koja bunca ne smemo ostaviti samu, bez nadzora. Svesnima se mogu dati hladna (ne ledena) pića ali nikako kafa ili alkohol. Sa hlađenjem prestati kada se telesna temperature vrati na normalu.

Preporuka: Nositi kape, kačkete, marame, slamnate ili platnene šešire širokog oboda koji štite od direktnog uticaja sunca. Osobe koje na suncu borave duže vremena (npr. u vreme poljskih radova) trebaju rašlađivati kosu, glavu i potiljak vodom, i piti dovoljno hladne tečnosti kako bi rašladili telo iznutra.

Toplotna sinkopa predstavlja nagli gubitak svesti i posledica je izlaganja suviše velikoj toploti. Koža je hladna i vlažna, puls jedva pipljiv, krvni pritisak snižen.

Prva pomoć – osobu postaviti u vodoravan položaj u hladovini gde ima strujanja vazduha i dati hladne napitke.

Toplotni grčevi odlikuju se naglo nastalim bolnim grčevima u mišićima trbuha i ekstremiteta. Nastaju zbog gubitka soli znojenjem pri teškom fizičkom radu na visokoj spoljašnjoj temperaturi.

Simptomi: Osoba je svesna, normalne telesne temperature, hladne i vlažne kože. Česti su mučnina i povraćanje.

Prva pomoć –smestiti osobu u hladnu prostoriju i dati da pije slanu tečnost (1 kafena kašičica kuhinjske soli rastvorena u vodi ili voćnom soku). Ne masirati mišiće zahvaćene grčevima. Izbegavati fizičku aktivnost tokom najmanje 12 sati.

Toplotna iscrpljenost: Najčešći je poremećaj, a nastaje dugotrajnom izloženošću organizma fizičkim naporima u toploj i vlažnoj sredini. Uglavnom se javlja kod osoba koje se jako znoje, a zbog nedostatka soli, gubitka tečnosti ili kombinacije oba ova faktora.

Simptomi: osećaj žeđi, umor, slabost, mučnina, glavobolja, moguće je povraćanje, vrtoglavica, dezorijentacija, ubrzan rad srca, snižen krvni pritisak, brzo i površno disanje, mišićni grčevi, vlažna i hladna koža, blede do pepeljasto sive boje, smanjenog izlučivanja mokraće, delirijum, psihoza ili koma.

Prva pomoć: Potrebno je sprečiti dalju izloženost tela uticaju visoke temperature okoline. Osobu smestiti u hladnu, dobro provetrenu i klimatizovanu prostoriju, i raskomotiti je. Primeniti oralnu rehidraciju sa tečnostima koje sadrže dosta soli (slana tečnost, bezalkoholni i negazirani napici).

Toplotni udar predstavlja stanje opasno po život i nastaje u uslovima povišene spoljašnje temperature i visokog procenta relativne vlažnosti vazduha kao i pregrejanosti i dugotrajnog mišićnog rada. Usled intenzivnog izlaganja organizma toploti dolazi do otkazivanja termoregulatornih mehanizama i u roku od 10-15min telesna temperatura može dostići i preko 42°C. Svojstven je mlađim osobama, naročito sportistima, vojnicima i fizičkim radnicima koje se duži vremenski period izlažu fizičkim aktivnostima u jako toploj i vlažnoj sredini. Suviše stegnuta obuća, tesna i uz telo pripijena odeća, previše zakopčana – jesu faktori koji pomažu nastanak toplotnog udara.

Simptomi: početni simptomi su malaksalost, vrtoglavica, nesvestica, glavobolja. Slede telesna temperature preko 42°C, poremećaj svasti do kome, prestanak znojenja, suva, zažarena koža, sjajne oči, otežano disanje, ubrzan srčani rad, nizak krvni pritisak. Kao komplikacije mogu se razviti konvulzije, edem mozga, krvarenje u mozgu, infarkt srca, zapaljenje pluća, oštećenje jetre itd.

Prva pomoć
Osobu izneti iz termički nepovoljne sredine i osloboditi odeće i obuće. Celo telo obaviti hladnim vlažnim čaršavima, isprskati hladnom vodom ili smestiti u kadu sa hladnom vodom a telo izložiti strujanju hlanog vazduha. Svesnoj osobi dati hladne napitke, ali ne kafu ili alkohol.Pri padu telesne temperature ispod 38°C prestati sa rašlađivanjem. Pozvati hitnu medicinsku pomoć radi daljeg zbrinjavanja i transporta do referentne zdravstvene ustanove. Ne ostavljati osobu bez nadzora, edukovani građani primeniće u slučaju potrebe osnovne reanimacione mere do dolaska ekipe HMP.

Preporuka: Po sparnoj vrućini nositi laku, otvorenu obuću, laganu, raskopčanu odeću i zavrnute rukave.

Sunčane opekotine Mogu se manifestovati kao jako i bolno crvenilo kože ili ravnomerno raspoređeni plikovi na mestima gde je sunčeva svetlost najače i najduže delovala. Za pojavu sunčanih opekotina odgovorno je podnevno sunce te treba poštovati zabranu sunčanja u periodu od 10-15h.

Prva pomoć kožu rašlađivati i lokalno primeniti Šaljićev losion protiv opekotina, Jekoderm, Hipergel i sl..

Otkako je početkom sedamdesetih godina preplanulost postala statusni simbol lepote, medicinski stručnjaci upozoravaju na opasnosti koje donosi preterano izlaganje suncu. Prekomerno izlaganje suncu i njegovim štetnim ultraljubičastim (UV) zracima godinama je poznato kao jedan od glavnih uzroka nastanka raka kože i drugih bolesti. Oštećenju kože UV zracima dodatno pridonose i globalno zagrevanje, pojava ozonskih rupa i pojačano sunčevo zračenje. Prvenstveno treba voditi računa o tipu kože, a to znači da osobe blede puti, jako svetlih očiju i riđe kose treba da su posebno oprezne. Delovanjem na ćelije kože UV zraci mogu dovesti do razvoja alergije na sunce, ubrzanog starenja kože, gubitka elasticiteta, a u krajnjem slučaju i do raka kože. Prema brojnim istraživanjima, direktno su odgovorne i za nastanak najozbiljnije vrste raka kože – melanoma. Zato osobe sa velikim brojem mladeža moraju biti posebno oprezne prilikom izlaganja suncu.

Osim štetnih uticaja sunca na našu kožu, treba napomenuti i njegovo pozitivno dejstvo na organizam. Pod uticajem sunčevih zraka u našem organizmu stvara se nama potreban D vitamin, koji utiče i na raspoloženje jer aktivira sintezu serotonina, hormona zadovoljstva i dobrog raspoloženja. UV zračenje kao veštački izvor zračenja koristi se u terapiji (fototerapija) različitih kožnih bolesti, npr. psorijaze, atopijskog dermatitisa, kontaktnog alergijskog dermatitisa, a u kombinaciji sa nekim lekovima za lečenje određenih tipova limfoma kože. Dakle, UV zračenje nam može biti i od pomoći ako znamo kako da ga koristimo, ako poštujemo savete stručnjaka, i ako se umereno izlažemo suncu. Reumatičarima se preporučuje vežbanje i sunčanje na toplom pesku, a mazanje lekovitim blatom je uvek blagotvorno.

Prim. dr sci med. Slađana Anđelić